Ovo je stvarno strašno... Sve je meni jasno i sve ja shvatam ali jednu stvar u vezi KOMŠIJA i življenja u zgradama mi nikako ne ulazi u glavu! Šta smo mi svi kao sišli sa po neke planine pa smo kao navikli na to da nas niko ne okružuje i da kao ne živimo u nekim tzv. zajednicama?!
Za one koje treba uputiti u život zvan ŽIVOT U GLUPOJ ZGRADI NA SRED GRBAVICE gde živi sama stuentarija i po koja baba (hvala Bogu uvek nagluva), taj život nije u opšte bajan. Počevši od početaka školskih godina do maturiranja, pa sve do početaka i završetaka ispitnih rokova, proslavljanja leta, proleća i naravno jeseni... to nije nikakvo malo zezanje... Kada je ulica puna noću, što je naravno od kraja aprila pa sve do novembra, (zgrada taman kod dragstora) to još nekako i podneseš ali OVOm OVO ŠTO SE SAD DEŠAVA kad malo zahladni pa to je UŽAS HOROR (nemam reči)
Zamislite (čisto da vas uputim) stan na grbavici od 37 kvadrata a u njemu žive 4 ( dosad prebrojanih, ima ih ko Vilotića) difovca, jao divno zgodni, visoki ma milina prava. E ćorak, bogme ĆORAK ko kuća. 4 idiota koji naravno imaju gomilu drugova iste takve prirode mada im ni prijateljice nisu ništa bolje, čak šta više... Gazde im naravno nisu u blizini, a ne dragi moji, oni su u Londonu, da, da baš tamo :D
Sve je počelo oko 20 časova večeras, čuje se standardno škripanje vrata od svih mogućih VRATA u tom stanu, čak im i kuhinjski elementi škripe, da, da. Onda kreće cika neke devojke kojoj ili deru kožu ili se uvek tako glasa, onda naravno onaj mali koji je manji od makovog zrna kad ga sretneš u hodniku ali zato u svojoj jazbini EEEE. Pa malo drndanja sa ovim i onim, i sa k`o zna čim još... I mislim se ja ma prestaće do ponoći zaboga četvrtak je, a i živimo u zgradi je l da? Dobro ponoć je nek se deca još malo zabavljaju... dobro jedan je... dobro dva je... zovem komunalce ne mogu stvarno više da izdržim...
I dođu fina gospoda i zvone dotičnima, istog trenutka u stanu muk, muzika se gasi ( a ja naravno sa podočnjacima da kolena prikovana uz vrata kao prava baba, eto šta od mene učini život u zggggradi), Piskava devojka se više ne čuje, a ni onaj deran... očekujem dobro mi poznati zvuk škripe njihovih vrata ali ništa... zvoni čika opet... i opet... i opet... i na kraju odlazi...
Eto toliko o difovcima kao da ne kažem šta... a buka se nastavlja normalno... i u ovim trenucima kucam uz divne mi zvuke stepenica i stolica i kuhinjskih elemenata...
Divan li je život u zzzggggradi...
P.S. Izvinjavam se zbog svih pravopisnih grešaka... ipak je ovo kuckano u neko loše vreme...
Za one koje treba uputiti u život zvan ŽIVOT U GLUPOJ ZGRADI NA SRED GRBAVICE gde živi sama stuentarija i po koja baba (hvala Bogu uvek nagluva), taj život nije u opšte bajan. Počevši od početaka školskih godina do maturiranja, pa sve do početaka i završetaka ispitnih rokova, proslavljanja leta, proleća i naravno jeseni... to nije nikakvo malo zezanje... Kada je ulica puna noću, što je naravno od kraja aprila pa sve do novembra, (zgrada taman kod dragstora) to još nekako i podneseš ali OVOm OVO ŠTO SE SAD DEŠAVA kad malo zahladni pa to je UŽAS HOROR (nemam reči)
Zamislite (čisto da vas uputim) stan na grbavici od 37 kvadrata a u njemu žive 4 ( dosad prebrojanih, ima ih ko Vilotića) difovca, jao divno zgodni, visoki ma milina prava. E ćorak, bogme ĆORAK ko kuća. 4 idiota koji naravno imaju gomilu drugova iste takve prirode mada im ni prijateljice nisu ništa bolje, čak šta više... Gazde im naravno nisu u blizini, a ne dragi moji, oni su u Londonu, da, da baš tamo :D
Sve je počelo oko 20 časova večeras, čuje se standardno škripanje vrata od svih mogućih VRATA u tom stanu, čak im i kuhinjski elementi škripe, da, da. Onda kreće cika neke devojke kojoj ili deru kožu ili se uvek tako glasa, onda naravno onaj mali koji je manji od makovog zrna kad ga sretneš u hodniku ali zato u svojoj jazbini EEEE. Pa malo drndanja sa ovim i onim, i sa k`o zna čim još... I mislim se ja ma prestaće do ponoći zaboga četvrtak je, a i živimo u zgradi je l da? Dobro ponoć je nek se deca još malo zabavljaju... dobro jedan je... dobro dva je... zovem komunalce ne mogu stvarno više da izdržim...
I dođu fina gospoda i zvone dotičnima, istog trenutka u stanu muk, muzika se gasi ( a ja naravno sa podočnjacima da kolena prikovana uz vrata kao prava baba, eto šta od mene učini život u zggggradi), Piskava devojka se više ne čuje, a ni onaj deran... očekujem dobro mi poznati zvuk škripe njihovih vrata ali ništa... zvoni čika opet... i opet... i opet... i na kraju odlazi...
Eto toliko o difovcima kao da ne kažem šta... a buka se nastavlja normalno... i u ovim trenucima kucam uz divne mi zvuke stepenica i stolica i kuhinjskih elemenata...
Divan li je život u zzzggggradi...
P.S. Izvinjavam se zbog svih pravopisnih grešaka... ipak je ovo kuckano u neko loše vreme...
